Још једном рука култури

Изложба Руди Цетинића

У позоришту у Старој Пазови отворена је самостална изложба Рудолфа РУДИ Цетинића под насловом „ У друштву са последњим боемом“ и трајаће до 15 маја.

Руди Цетинић рођен 1955 у Земуну већ 18 година се бави резбарењем и обликовањем дрвета.

Дизајанер по струци, радећи у фармацеутском гиганту Галеника, аутор је и актуелног заштитног знака и логотипа компаније за коју је добио награду „Сребрни Архимед“ у Москви 2005.

До сада је учествовао на преко 50 изложби. На изложбама Портрет кроз време 2005 и 2010 добио награду од РУ Браћа Стаменковић.

Од 2011 је члан УЛУПУДС-а, а од 2012 и удружења Леонардо из Нових Бановаца где Руди у свом атељеу и ствара ова дела.

Овога пута на самосталној изложби у Старој Пазови, Руди посвећује ову изложбу својој мајци Ани.

Равно 78 скулптура и 22 орнамента украшавају од данас па до 15 маја позориште у Старој Пазови.

Пошто је велика слава Ђурђевдан баш на дан отварања, окупило се свега 30-ак људи, што није умањило импресивну поставку Рудија.

Његове фигуре зраче, свака сама за себе осликава човека у најразличитијим облицима. Свако од посетилаца је изабрао свог фаворита. Ипак чини ми се да благу предност над другима имају „Последњи боем“ и „Месец“ који пева чувени бећарац „Гле месеца“.

И тако уз вино док будете певушили, дођите и посетите ову јединствену изложбу на овим просторима, јер нећете се покајати, већ из тог амбијента, унутрашњег остварења Рудија, бићете озрачени оптимизмом и енергијом, која вам је преко потребна у овој олујној ноћи...

 

 

Живојин Перовић, рођен 1999 године.

Редовним шахом се бави четири године. Од резултата у претходном периоду има неколико других места на општинским такмичењима као и два трећа на градским. Прошле године је на првом такмичењу у проблемском шаху освојио 3. место док је ове године у тој дисчиплини ‘експлодирао’ - на првенству Србије у Врњачкој Бањи освојио златну медаљу - убедљиво са 45 од могућих 45 поена! - на европском првенству у Бањи Врућици - убедљиво - златна медаља са освојених 40 од могућих 45 поена испред представника Естоније који је имао 30 поена као и представника Хрватске 25 ( трећи ) и два представника Бугарске који су имали такође по 25 поена - На незваничном проблемском првенству света у категорији 2 ( аматери и слабије рејтинговани играчи ) освојио је 2. место са 38 од 40 могућих поена иза Израелца који је имао 40/40 али и 35 година, тако да је по том критеријуму најбољи светки кадет - аматер !! сајт www.manipuls.net - такмичење ИСЦ2012 За овај успех добио је сребрну медаљу као 2. аматер света – из Кобеа у Јапану као и диплому као најбољи јуниор. Ово није жеља да се промовише сам Жика, већ дисциплина и нешто где смо и као земља веома успешни у свету - наиме ове године је наша репрезентација ( проблемска ) била првак Европе а у Кобеу су освојили 4. место са само два представника – јер за трећег није било пара. Треба представљати успешне спортисте у било којој дисциплини, а шах ( па и проблемски ) никако и готово нигде није заступљен нити представљен. Једино ПОЛИТИКА објављује понедељком шаховску страну, и то углавном захваљујући госп. Марјану Ковачевићу, велемајстору проблемског шаха и уреднику у листу – а и члану наше репрезентације.

Покушајмо да се уздигнемо и да шах доживи ренесансу. Надам се да ћемо уз помоћ талентоване деце и ми доживети и да заједно са свом том децом уживамо у успесима коју ће нам они доносити широм света.

 

Kako је некад изгледао шаховски гласник 1949...

 

 

ШОГИ - јапански шах

 

Правила игре

 

 

Прича о једном дечаку

 

У Суботици се од 9 јануара до 14 јануара 2012 године одржао 19 војвођански фестивал младих. Оно што ме је од старта највише привлачило и интересовало је група дечака од 10 година, разумљиво јер је у тој групи наступало два дечака из нашег клуба, један од њих мој малишан.

На том турниру до десет година победио је Дејан Оморјан, други је био Алекса Савин, а трећи Александар Мојзеш из Светозара Милетића. Е тај трећи ми је привукао највише пажње, јер за разлику од остале деце која су била смештена у Дому ученика, он је са својим оцем прелазио дневно 100 - тинак километара како би се борио са својим вршњацима.

Ни једног часа са његовог лица нисте могли склонити осмех. Он је са уживањем и великом љубављу играо. Остала деца су мање или више била озбиљна или преозбиљна, преоптерећена какав ће резултат постићи. Овај живахни дечачић је у мени изазвао осећај да се ради о необичном дечаку. Прича је добила на озбиљности кад сам се упознао са његовим оцем, радником на железници, који је сваки делић себе посветио том дечаку. Ујутру би кренули у 5 и 30 ка Суботици, прво бициклим до најближе аутобуске станице, где кад уђу у аутобус мали Александар мало утоне у сан, а већ у 9 сати би вукао прве потезе и то са нескривеним одушевљењем и осмехом које је многе пленио.
И ако је заузео треће место, а шахом се бави тек шест месеци, пред њим је сјајна будућност, јер лакоћа са којом он вуче потезе, никог није оставила равнодушним, па су његовом оцу честитали многи.

Надамо се да ће се Александар наћи на завршом турниру кадета Србије и показати свој невероватан потенцијал, а можда и као одговор на то је да када га питате шта највише на свету воли, он одговара ШАХ.