РЕЗУЛТАТИ

 

У понедељак 24.11. у Центру Балашевић се окупио за многе необичан свет, шахисти. Са свих стране Србије дошли су шахисти да се такмиче на једном од најпрестижнијих турнира који се играју на нашим просторима. Поред њих дошли су и странци и то из наших суседних земаља попут Црне Горе, Босне, Румуније, Хрватске, затим бројна екипа из Грчке и Македоније, али и из Аустрије, Чешке, Италије, Русије, Словеније и Турске.

Преко двеста учесника са дванаест велемајстора, деветнаест мушких и један женски интернационални мајстор, двадесет и два фиде мајстора и два женска фиде мајстора, један национални мајстор и још много добрих шахиста, поготово талентованих кадета који крче себи пут ка врху.
Као што и рече заменик градоначелника Београда Андреја Младеновић, највећи успех и јесте долазак ових младих шахиста, јер само улагање у будућност може да допринесе  даљем развоју и успеху. Међу њима и четворочлана екипа из ШК Бановаца Дунав и то ФМ Славко Азарић, кадети Милош Станковић и Вукашин Грчић и Миодраг Станковић.

Сам објекат као из бајке. Смештен испод Канаревог брда, али ипак у делу Раковице, на благој узбрдици, Центар Балашевић не може, а да остане непримећен. Као тврђава из средњег века грађена у комбинацији клесаног камена и добро бираног дрвета, садржи у себи и ресторан и хотел који су пратећи објекти за главну намену, а то је спорт. Конкретно мали фудбал и тенис. Након спорта, управо у овим објектима можете добити комплетну услугу кроз масажу, ђакузи, сауну и стручно особље, које ће вас послужити добро припремљеном храном у прелепом ресторану.

Удобне фотеље, камин, тоалети на сваком ћошку, уз добро осмишљен лавиринт ходника, воде вас кроз тајне овог хотела, те баш све и делује као из неког дворца.

Предивно за шахисте који и заслужују да  на оваквим местима играју. Игра се у две простране сале, једној већој која је примила 150 такмичара и она мања која је примила преостале шахисте. Једини недостатак, који ће надамо се следеће године бити исправљен је осветљење. Како за многе такмичаре, а како кажу и саме судије, тешко је играти када немате добро осветљење, односно излажете се додатном напору. У распису је наведено да се донесу сатови и табле, али се организатор потрудио да и то обезбеди, тако да је на играчима само да играју.

Скоро сви који нешто значе у свету шаха, обишли су овај турнир. Тако је јуче док се играло треће коло свратио и велемајстор Љубојевић.
Након одиграна три кола могли смо видети многа изненађења, како на доњим таблама, а тако и у самом врху. Тако да од дванаест велемајстора само четворица имају три бода. Међу онима који имају 2,5 из 3 је и наш ФМ Славко Азарић. У првом колу рутинска победа, па онда реми против незгодног Предрага Милићевића, а би у трећем добио велику наду нашег шаха кадета Михајла Радовановића након пет сати борбе.
Милош Станковић је у првом колу против доста јачег играча Слободана Петковића ремизирао, али је у другом и трећем колу и ако се добро борио, ипак поклекао против објективно јачих противника.
Вукашин Грчић може много више, али у прва три кола није имао среће. Фајтер за шаховском таблом, улазио је у клинч са искуснијим играчима, који су га више на искуство него на знање побеђивали. Како кажу наши кадети, неће се лако предати до краја и покушаће да забележе што више поена.
Миодраг Станковић се после дужег одсуствовања вратио у шаховску арену. Жељан игре, показао да му недостаје турнира и да није случајно некада био велика пионирска нада. У првом и другом колу играо са два фиде мајстора, где је освојио пола бода, а у трећем колу против расположеног Немаље Савића, апсолвента на електротехничком факултету, имао и бољу позицију, која је након једне мале непрецизности, после четири сата игре одвела у пораз.

Амбијент који опушта и смирује и даје надахнуће, доприноси да се стварају нове шаховске бравуре, жртве и шаховске лепотице.