Појединачно и екипно првенство основних школа Србије 19.-20.5.2018.

РЕЗУЛТАТИ ЕКИПНО

РЕЗУЛТАТИ ПОЈЕДИНАЧНО

Када се пре пет година дошло до сагласности да се шах поново врати у школе кроз систем такмичења, нико није ни сањао да ће изазвати оволики бум.

Након првог такмичења у Врбасу где је систем такмичења био да се игра у 8 категорија, тако што су спојени разреди 1 и 2, 3 и 4, 5 и 6, 7 и 8. У Нишу се то наставило, да би у Београду наступ на државно узели само ученици од 5 до 8 разреда и то сваки разред за себе.

Анализом та три такмичења, Аца Јован Крстић координатор за Централну Србију, Милош Пеовић координатор за Београд и моја маленкост координатор за Војводину, установили смо да се треба нешто мењати. Поново смо вратили ученике од 1 до 4 разреда на државно, јер смо препознали значај развоја те деце у том добу. Друга новина јесу промене у екипним такмичењима. Након доста полемике, огромна већина у Србији је такође поздравила промене. Након одвојених женских и мушких турнира, усагласили смо се да свака школа има једну екипу састављену и од дечака и девојчица. На прве две табле би играли искључиво дечаци, на 5 и 6 табли искључиво девојчице, а 3 и 4 таблу би биле попуњене по избору селектора тима. Препознат је дефицит и значај девојчица у нашем шаху, па смо дали обавезу школама да посвете пажњу и девојчицама кроз рад шаховских секција.

Већ ове године видело се да је то примљено јако добро, где је и на састанку свих координатора у Србији који су били присутни у Зрењанину, то поздрављено.

Велики проблем у организацији школских такмичења је нарочито изражен на општинском и окружним кроз недостатак финансија. Пре свега за стручни део ( судије ) као и за дипломе, медаље и пехаре и наравно освежења и ужине.

На крају овог такмичења се појавио као партнер и Савез за школски спорт Србије, који се намеће да заједно са Министарством просвете и Шаховским савезом Србије, заједнички допринесу да се ово такмичење што боље одржи. То је уједно и заједнички став свих координатора.

На самом такмичењу је било спектакуларно. У два дана продефиловало је преко 1000 ученика, 700 у појединачној конкуренцији и око 400 у екипној.

ШК Бановци Дунав су првог дана имали 11 такмичара који су представљали 5 школа. Полић Наталија која је узела 4 поена и 22 место,Маша Кељановић са 3,5 и 19 местом, Милена Добријевић 4,5 и 12 место, Урош Милутиновић 3,5 и 21 место, Лазар Батица 4 поена и 15 место, Мина Раденковић са 4,5 8 место, Милош Симоновић 3,5 и 22 место и Милош Станковић 4,5 и 7 место. Милош је имао после 4 кола максималан учинак, али је у другом делу турнира поклекао.

Марију Станковић, Алексу Алимпића и Милу Раденковић, остављам за крај. Марија и Алекса су у веома јакој конкуренцији девојчица и дечака узели по 5,5 трећа места и бронзане медаље и доказали да су у врху. Мила је показала да је у великом налету. Са свих 7 победа заузела је заслужено прво место.

Честитке за сву децу која су узела учешће на појединачном првенству.

Другог дана очекивао се долазак око 40 екипа од максималних 60. Појавило се 48 екипа. Због нових правила, тумачења и објашњавања термина „основни састав“ и промена у екипама, морало се то и објаснити. Морају се похвалити екипе које су одмах схватили и уз помоћ вођа екипа, али и самих судија у турнирској сали, није било проблема. На оволики број партија, а одиграно је преко 1000 партија, било је само пар усмених интервенција, односно примедби. Статистички гледано, то је сјајно. И судије су одрадиле сјајан посао. Судије у саставу Зоран Станимировић, Драгољуб Рацић, Јелена Станковић и Иван Раденковић, заједно са својим помоћницима радили су непогрешиво.

Велики проблем за почетак турнира су биле шаховске гарнитуре. Без обзира на константно упозорење и молбе школама да понесу опрему, поједине школе нису препознале значај овог такмичења и општа је оцена да су на овај скуп залутале.

Свака част појединим клубовима ( школама ) који су понели и вишак опреме, знајући где може настати проблем. Овај пут нећу именовати ни једне, а ни друге. Препознаће се свакако сами...

Што се тиче екипа и самог такмичења, било је јако неизвесно, квалитетно и интересантно. У свакој екипи која се борила за висок пласман била је једна до две звезде. Они су између себе лежерно комуницирали и били праве вође својих тимова. Код Душана Радовића из Ниша, Димитрије Станковић и Анђела Димитријевић, код Слободана Савковића Милош и Марија Станковић, код Милана Ђ Милићевића Стефан и Ана Тадић, код Ђуре Јакшића Јаков Петрић и браћа Беренић, код Драгана Лукића браћа Кошћал, код Митраљете браћа Савић итд.

Вођене су веома узбудљиве, напете и фер плеј борбе. Нарочито на столовима за висок пласман. Једине две непоражене екипе су управо првопласирани Душан Радовић из Ниша са само једним нерешеним исходом и Слободан Савковић из Старих Бановаца са два нерешена исхода. Остали су бар једном поклекли. Трећа је била екипа из Београда из школе Милана Ђ Милићевића.

Шта рећи за ово мало место са школом од 400 ученика. Слободан Савковић је био нежељен противник свих екипа, као и Душан Радовић из Ниша. Када погледамо који су градови завршили иза ове мале школе из Срема, можемо рећи само једно велико браво. Ова деца су направили прави подвиг. Подвиг који ће се препричавати не данима, већ годинама, а тај складан тим, кога је као мудри старац предводио Милош Станковић, дисао је као један.

Упијали су и слушали сваку Милошеву реч пред партију и за таблом покушавали то да спроведу. Успели су, освојили су друго место у држави. Успех који не може да се измери и да се опише речима. И њихов директор је љубитељ шаха. Признао је да је бројао  минуте чекајући да на резултатима или од учитељице Љиље сазнао резултат. Када му је саопштено да смо други није поверовао. Па како, са два нерешена, немогуће.... Да ипак је могуће. Још једном је Давид савладао Голијата.

За то су заслужни Милош Станковић, Милош Симоновић, Марија Станковић, Урош Милутиновић, Василије Андрић, Жарко Драшковић, Богдан Вујичић, Нада Драшковић и најмлађа Милена Добријевић. У њих су веровали родитељи, школа и њихов клуб са тренерима.

Велики успех који се већ данас препричава по месту. Директор школе са својим особљем је већ са тв екипом РТВ Стара Пазова дочекао вицешампионе. Испред школе се скандирало на одмору и у маниру градских скупштина , они су са медаљама и прелепим пехаром прослављали са ученицима те школе, својим другарима.

Ово такмичење не би било да директорка ОШ Жарко Зрењанин у Зрењанину Ивана Бошњак  није уложила свој ауторитет, Саше Самоловца председника ШС Зрењанин, координатора ЦС, Београда и Војводине али и вере да се до сада највећи шаховски догађај у домаћем кадетском шаху може одржати на овакав начин.

Подигнута је и степеница више у односу на Ниш и Београд. Увидели смо да је деци потребно освежење и ужина. То смо захтевали од домаћина који је то и одрадио. Сва деца су добила ужину и освежења, баш као и судије, што им је било значајно тог дана.

По многима једини прави недостатак јесу шаховске гарнитуре, које су морали да носе деца. Увидело је тај проблем и садашње руководство ШСС. Иначе турнир су отворили потпредседник ШСС Саша Адамовић и помоћник градоначелника Зрењанина Симо Салапура. Одиграним заједничким потезом отворили су овај турнир.

На крају такмичења, Саша Адамовић и директорка школе Ивана Бошњак затворили су овај величанствени догађај, поделом прелепих пехара, медаља, диплома и књига.

А нама остаје да славимо и уживамо заједно са децом у тријумфу који су нам донели...