Одигран Новогодишњи брзопотезни турнир - 27.12. у 12 00 у просторијама клуба

 

Резултати

 

Отворено екипно првенство Војводине у брзопотезно шаху - Никољдански турнир 21.12.2014.

Резултати

 

Куп Светозара Глигорића 2014 финале 06. - 12.12.2014.

РЕЗУЛТАТИ

завршни коментар 14.12.

Прочитај више...

 

 

 

Трофеј Београда 24.11. до 02.12.2014.

РЕЗУЛТАТИ

 

Дробета - Турну Северин 2014

РЕЗУЛТАТИ

Прочитај више...

 

 

Харикришна у Београду 29.10.2014.

 

Србија, Београд и Машински факултет у Београду, али и сви љубитељи шаха су имали част да уживо виде двадесет и трећег играча на свету велемајстора Харикришну Пенталу.
Догађај за памћење, баш како зна да направи Небојша Баралић са својим сарадницима. Све је већ било спремно око 17 часова, а главни догађај је почео тачно у 18 часова.
Тридесет шахиста, састављених од професора, спортиста,  глумаца, војних лица, привредника, новинара, свештеника и деце шаховских нада заузела су своја места, супротстављени велемајстору.
Све је било спремно за почетак симултанке. У уводном обраћању, говорили су представници машинског факултета, као домаћина, а Небојша Баралић и Нађа Стојановић су водили цео програм. Све је било импресивно, почев од простора за игру, преко презента који је сваки играч добијао, па до коктела који је обезбедила Амбасада Индије, уз индијска јела.
Дошао је и велики број посматрача који су са нестрпљењем очекивали почетак меча. Како и доликује великим земљама, када наступају њихови представници у другој земљи, појављују се и амбасадори. Тако је овај догађај увеличала и Нариндер Чаухан амбасадорка Индије, која је изразила задовољство што је овакав догађај уприличен баш на Машинском факултету у Београду.
Пригодни поклони су предати велемајстору Харикришни, популарном Харију, који је имао стрпљења за све, али је зато био немилосрдан за шаховском таблом. После скоро 5 сати игре, завршена је симултанка. Задњу партију је изгубила кадеткиња Теодора Ињац, која се храбро држала до самог краја. Резултат 28:2, уз четири ремија.  Сваки учесник, је поред поклончића спремљеног у кеси, на поклон добио таблу на којој је играо, уз потпис велемајстора за успомену. Они најупорнији, који су остали до самог краја, сликали су се са Харикришном, који је иако видно уморан, имао стрпљења да се слика и проћаска са шахистима. Задовољни, али уморни, полако, један за другим, напуштали су факултет шахисти, а међу њима су се нашла и три кадета из ШК Бановаца Дунав, Вукашин Грчић и брат и сестра, Милош и Марија Станковић.
А сутра, или данас дубоко иза поноћи, спремају се нове шаховске битке...

 

 

 

Српски легионари шаха 27.10.2014.

 

У време сивила, када се људи грчевито боре како за своју егзистенцију, тако и за будућност  младих, има оних који нам дају веру да би смо веровали у боље сутра.

Неоправдано одсутан на медијском небу, шах захваљујући новој плејади наших шахиста, поново се враћа тамо где и заслужује.

Наравно, за тај успех су они сами заслужни, јер осим родбине и пријатеља нико ко треба не стоји иза њих. Захваљујући Новаку Ђоковићу тенис је задњих скоро десет година запљуснуо медијски простор и свака бака и дека знају, када игра и шта је освојио. Он је уз Ану Ивановић, Јелену Јанковић, Ненада Зимоњића и Виктора Троицког прокрчио пут да се за још многе тенисере што стране, што домаће чује код нас. И да сваки просечан грађанин зна шта је топ спин, а шта слајс.

Не, ово није час тениса, нити прича о тенису. Данас се прича о Ивану Иванишевићу, велемајстору рођеном 23.11.1977. године. Нашој првој табли репрезентације, човеку који је остао онакав, какав је и био, велики борац за шаховском таблом, а приватно као прави друг, онај из детињства са којим си заједно играо кликере.
Иван Иванишевић је у далекој Русији, на престижном турниру у Санкт Петербургу освојио прво место, једнако као неки АТП турнир у Риму или Цириху.
Освојио је то у великом стилу без изгубљене партије са шест победа и три ремија, довољно за главну награду и прво место на „Меморијалу Чигорин 2014“.

Да све тако није случајно побринуо се и Милош Пероновић велемајстор рођен 14.01.1984. године друга табла Србије, који је освојио турнир у Берлину.

На недавно завршеном првенству света за омладинце у Индији наш најмлађи велемајстор у историји Александар Инђић делио је од 16 до 23 место. Пласман би био далеко већи да није имао пех са прехладом, али се и овако до последњег кола борио за медаљу.

И управо је Иван тај вођа који ће заједно са Перуном, Бецом, Седлаком, Маркушем, Зајићем и другима  као некада Костић, Глигорић, Ивков, Љубојевић, Матановић, Матуловић и други проносити славу Србије и бити наши амбасадори у Свету. Некада је иза ових величина стајала држава. Надамо се да ће и иза ових сјајних спортиста стати наша држава и препознати квалитет који ови момци поседују.

Кажу, лако је играти шах, треба ти само табла, фируре, сто и столице и играмо. Тачно.
Али да би се постао велемајстор треба ти много одиграних турнира, много прочитаних књига, претрчаних и препливаних километара, па није чудо што данас бивши светски првак и изазивач са шампион света, Ананд са својих 45 година, паклено физички тренира, да би могао издржати вишесатне напоре за шаховском таблом.

Сваки турнир кошта, сваки тренинг кошта и да би се постао велемајстор и попети се на постоље престижног и чувеног турнира још теже.

Зато је успех Ивана Иванишевића велики, успех који враћа веру у шах и нове шаховске подвиге.

 

 

Ослобођење Кленка 26.10.2014.

Резултати

 

Може се већ слободно рећи, по традицији, у Кленку се поводом дана „Ослобођење Кленка“ окупљају се шахисти у просторијама клуба Борца, а пре тога испред СО Рума и грађана Кленка, полажу се венци палим борцима. Све је то пропраћено и рецитацијом ученика, што је за ту манифестацију и прикладно.

Алфа и омега клуба Радослав Витомировић, као и увек, бринуо се за сваки детаљ ове манифестације. Окупили су се поред домаћих шахиста са две екипе и Словен и Бриле из Руме, Слога Хртковци, Шимановци, Путинци, Екипа пензионера Шабац, Бановци Дунав 2 и Рудар из Врдника.

Играло се 9 кола, по Бергеровом систему, свако са сваким. Пошто се радило о егзибиционом догађају, правила су се модификовала, па је у саставу могао бити и неко од појачања. То је искористила екипа Словена 2 из Руме, па је прекомандовала играча прве екипе, репрезентативца Црне Горе велемаjстора Драгана Косића.

Турнир је био изузетно узбудљив, па и ако се радило о егзибицији и дружењу, нису недостајале оне искрице међу играчима у циљу да се добије партија и брани свој став, некад исправан, а некада не.
И поред тога што су и играли, судијски пар Игњатовић – Станковић је све ствари држао контролу, што се врло лако могло видети и после турнира, када су се у опуштеној атмосфери представници клубова смејали, шалили, али и договарали о будућој сарадњи.

Победник овог екипног догађаја била је екипа Бриле из Руме, испред Бановаца Дунав 2 и трећепласиране екипе, иначе првог фаворита екипе Словена 2. За те три екипе су обезбеђене медаље и дипломе.

Овога пута прва екипа Кленка се морала задовољити петим местом.

Уручене су и захвалнице, па је Миодраг Станковић уручио захвалницу Радославу Витомировићу из Кленка за допринос развоја шаха у Срему. Радослав Витомировић је одмах затим Радовану Јовановићу домаћем играчу уручио захвалницу за велико и несебично залагање не само као играчу већ и човеку који са још неколико људи из овог сјајног малог сеоца чини екипу која пише нове странице историје овог места.

Све је то зачињено са обилним порцијама из домаће радиности уз освежења.

Екипу Бановаца Дунав 2 чинила је екипа у саставу: Душан Игњатовић, Миодраг Станковић, Вукашин Грчић и Горан Грчић.

После бледог и неубедљивог старта, екипа се тргла и уз три везана тријумфа заслужено дошла до другог места.

 

Прослава уласка у виши ранг – шаховска прича 12.10.2014.

 

Резултати

Мало, али одабрано друштво, скупило се у Бановцима Дунав да честитају и прославе улазак у виши ранг или још боље, повратак у 2 лигу.

Многи на жалост оправдано нису могли да присуствују овом дружењу. Позвани су додуше многи пријатељи клуба, али живот као живот, брз, нанадокнадив и неумољив, све више нас тера да бирамо између две или више обавеза у исто време.

Овога пута, НА Душан Игњатовић је судио по Бергеру, где се играло 13 кола. Међу првима су пристигли Милан Скоко, Ђорђе Ковачевић и Миленко Мандић са супругом, а дочекали их Душан Игњатовић, Милутин Добричанин и Миодраг Станковић. Ускоро су им се придружили и ВМ Бошко Абрамовић, неизоставни део дружења у овом клубу, са ИМ Дулетом Секулићем и ФМ Славком Азарићем. Управо од задњих поменутих млади требају учити  како партије не треба делити на мале и велике, као ни противнике, већ се према сваком односити са истом жељом да се победи. То се посебно видело код ИМ Секулића који је губио партије од објективно далеко лошијих играча од њега. Жеља за победом је била јака до те мере, да када изгуби, себи не може да опрости. Наравно убрзо се све заборави, после кратке паузе, где увек добром, благонаколном причом „шаховски мисионар“ просто плени и љубав коју поклања овој игри, превазилази сва досадашња запажања, а његовог саговорника не оставља равнодушним.

Богатсво је познавати ове шаховске мајсторе, који сем што добро играју шах и у њему су предани, умеју да освоје и плене млађе нараштаје.

Након одиграних 13 кола Абрамовић је био убедљив па је само ремизирао против Миодрага Станковића, Милана Скока и Славка Азарића, док је остале партије добио.
Други је био Славко Азарић, трећи Миленко Мандић, а четврти Ђорђе Ковачевић. Управо њих четворица су и била награђена.
Треба похвалити одличне партије маленог Милоша Станковића, који је изненадио много боље шахисте и показао да се на њега у блиској будућности најозбиљније мора рачунати. Управо ће он са Вукашином Грчићем и Илијом Вуковићем бити предодник новог таласа који расте и ближи се неумољиво шаховској елити. Наравно не треба се заборавити и на оне нешто млађе, Тамару Грчић и Марију Станковић.

Дружење се наставило и након одиграног турнира у анализи неких партија и решавању шаховских проблема, баш као што су некад радили у Младости из Земуна, овога пута чине то на обали Дунава у Бановцима.

 И док галебови гракћу, а Сунце их греје и обасипа зрацима  лабудови се тихо приближавају, уз рибљу чорбу подсећају се на прошле дане, Абрам, Секула и Азара, три аса...

 

Субота од 15 часова у кући фудбала - спортске игре и удружења (шах) у организацији

Савеза параплегичара и квадриплегичара Војводине

РЕЗУЛТАТИ

Кућа фудбала у Старој Пазови, још једном је била домаћин спортистима. Овога пута особама са посебним потребама, параплегичарима и квадриплегичарима.

Викенд је био намењен да се параолимпијци такмиче у разним дисциплинама, а скоро све дисциплине и одраде у спортском фудбалском центру у Старој Пазови. Овај модерни објекат са својим капацитетима и могућностима које пружа, по речима самих учесника, заслужује највише оцене.

Горан Рајковић, председник међуопштинског удружења параплегичара „Фрушка гора" у улози домаћина и Михаило Пајевић, председник Савеза параплегичара и квадриплегичара Србије су се заиста потрудили да овај догађај остане у лепом сећању такмичарима.

Поред осталих спортских дисциплина, такмичили су се и у шаху. Шест екипа из општина Опова, Сомбора, Старе Пазове, Новог Сада, Руме и гости из Републике Српске (ван катетогирије) су се такмичили за најуспешнију екипу.

Такмичили су се екипно по три члана у свакој екипи по Бергер систему ( свака екипа са сваком ). После беспоштедне борбе, победила је екипа из Републике Српске која је у својим редовима имала и даму Наду Марушић која је била и капитен те екипе. Друга је екипа из Новог Сада, а трећа екипа домаћина из Старе Пазове.

Горан Рајковић ( Стара Пазова ) је био уморан од претходних дисциплина па није могао да помогне својим друговима. На крају му је било изузетно криво и жао што није могао да им помогне, јер уз његово искуство, престигли би екипу Новог Сада и заузели прво место.

На крају дружења, у фер и спортској атмосфери, аплаудирано је победнику, након чега се отишло на заслужену вечеру, коју је служило  љубазно особље.

Сутра је нови дан, а већ од раних часова, креће надметање у стоном тенису и стрељаштву. Још пуно узбуђења очекује ове сјајне људе, који знају да цене људскост, а и шаљу поруку да је најважније ценити оно што имамо, а то је здравље. Зато брините и водите рачуна о здрављу, јер оно је нешто најважније у животу.

 

 

 

Олимпијадаглувих наглувих у шаху

 

Наши су после другог кола први!

На Олимпијади глувих и наглувих, од 18. до 28. јуна у Опатији, репрезентација наше земље на челу са актуелним светским шампионом Владимиром Класаном поново у борби за медаље

 

Борба са финансијским проблемима: Драган Живић, Драган Молдовановић, Владимир Класан, селектор Рајко Цимеша и Зоран Стојковић

У Опатији се, од 18. до 28. јуна, одржава Олимпијада глувих и наглувих у шаху, 17. по реду. Репрезентацију Србије предводи интернационални мајстор Владимир Класан, актуелни светски првак у појединачној конкуренцији, а уз њега су још мајстор Фиде Драган Живић и мајсторски кандидати Рајко Цимеша, Драган Молдовановић и Зоран Стојковић.

Пре четири године, на Олимпијади у Португалији, наша екипа је испустила медаљу у последњој партији последњег кола. Овог пута на стартној листи заузимамо треће место, у конкуренцији 19 репрезентација, са малом предношћу у односу на Русију и Немачку, на четвртом и петом месту. Домаћин, Хрватска, брани прво место и објективно је убедљиви фаворит по саставу који предводи велемајстор Златко Кларић. У тиму Бугарске, неочекивано другом по рејтингу, игра интермајстор Веселин Геогијев, бивши светски првак, а појачање је интермајстор Петар Орев.

Шаховски гледано, екипа Србија је врло квалитетна, али је прате многе тешкоће, пре свега финансијске. Хрвати, Бугари, Руси, Мађари, Пољаци, Немци и Израелци, играју сваке непарне године клупски Куп шампиона, а сваке четврте, шаљу на појединачно светско првенство комплетне екипе, резерве, па и оне са шире листе. Дотле се комплетни састав наше екипе појављује само на олимпијадама, сваке четврте године. Док главни конкуренти учествују на отвореним турнирима, униформисани и са тренерима, запослени чланови наше репрезентације морају да узимају годишњи одмор, а скоро сви инвалиди су слабијег материјалног стања.

Владимир Класан је 2013. сам финансирао одлазак у Казахстан, на појединачно Светско првенство, а трошкови су му рефундирани тек када је постао светски првак. Драган Живић није имао услова да учествује исте године, иако је тада био шести међу активним играчима на светској листи, а требало је и да брани друго место са Светског брзопотезномг првенства, 2010. Ипак је Класанова победа пробудила ентузијам и обнову златне генерације Милорада Николића, са којом је данас спона Рајко Цимеша, као селектор и играч.

Савез глувих и наглувих Србије и Спортско друштво глувих и наглувих Србије учинили су велики напор да покрију врло високе трошкове хотелског смештаја у Опатији и путовања, као и џепарца од пет евра дневно. До последњег часа је било предвиђено да репрезентација Србије једина међу главним фаворитима игра без резерве, али смо уштедели део средстава доласком дан касније, да бисмо били комплетни. Довијаћемо се на различите начине да будемо спортски амбасадори своје земље, да наш боравак на Олимпијади барем делимично одговара нашим шаховским амбицијама и квалитетима.

Драган Живић

Фаворити по рејтингу

1. Хрватска, 2. Бугарска, 3. Србија, 4. Русија, 5. Немачка, 6. Мађарска, 7. Украјина, 8. Пољска, 9. Италија, 10. Енглеска, 11. Швајцарска, 12. Хрватска Б, 13. Словачка, 14. Израел, 15. Казахстан, 16. Белорусија, 17. Јерменија, 18. Азербејџан и 19. Шкотска.

Плодови рада Милорада Николића

Дуже од пола века, кључни иницијатор шаховске активности глувих у Србији био је Милорад Николић, први омладински првак Југославије, такмичар, инструктор, секундант и селектор. Као селектор је формирао екипу шаховских ентузијаста Србије и Југославије која је достојно репрезентовала нашу земљу на многим такмичењима (Шаботић, Јовановић, Трехуб, Цимеша, Молдовановић и други). Сам је, пак, увек био или прва табла или резерва.

Шаховска репрезентација глувих Југославије, чији су костур чинили шахисти из Србије, четири пута је била првак света, једном друга и једном трећа, а у појединачној конкуренцији су освојили једно прво и једно друго место. Шаховски клуб глувих „Олимпија” из Београда пет пута је био првак Европе, два пута други и два пута трећи. После одласка у пензију, Милорад Николић се посветио подучавању шаховског подмлатка у школи за глуву и наглуву децу у Београду.

 

Куп Војводине - квалификације 6. и 13. април - извештај

 

 

06. април је проглашен за светски дан спорта. Тај дан су сви обележавали кроз различите облике бављења спортом. Тако су и шахисти играли прво коло тј. своје мечеве квалификација за финале купа Војводине.
Прва екипа Бановаца Дунав је прошле године забележила историјски успех тако што је за ову годину изборила директан пласман за овогодишњи куп Србије.
Шансу да се и други играчи опробају имале су 2 и 3 екипа нашег клуба тако да су Бановци Дунав 2 за кога су играли: Драган Молдовановић, Слободан Јовановић Кљаба, Стефан Љушић и Мирослав Јовановић. Они су играли против ШК Сремца из Војке прве екипе и били на прагу победе, након ремија Молдовановић-Радуловић и победе Љушића против Окиљ Невенка, прво је Мирослав Јовановић изгубио против Лазића на 4 табли, а онда у тотално добијеној позицији Слободан Јовановић је обневидео и буквално дозволио Тиграну Окиљу да се врати у меч и победи.
У другом мечу ШК Бановци Дунав 3 су наступили у скоро пионирском саставу, фалио је само Илија Вуковић да тако буде. На крају 3-1 за Подунавац из Белегиша. Горан Грчић на првој и Марија Станковић на 4 табли су изгубили, а Вукашин Грчић на 3 и Милош Станковић на 2 су ремизирали.
За сениоре, то је био припремни меч пред наступајућу сезону, а за кадете генерална проба пред  државно првенство у Суботици, где од ова 3 кадета очекујемо високе домете и медаље.
Наравно као и на свим мечевима које игра наш клуб интересовање гледалаца је велико, па како је изгледало можете видети и на сликама.
Ускоро и остали резултати у Купу Војоводине.

 

 

2012