31.12.2016.

Година иза нас.... Већ крајем године сумирају се резултати...
По неким статистикама, учинцима и константношћу Роберт Маркуш је у конкуренцији за шахисту године у Србији.
Одмах до њега је и Александар Инђић који је на Шаховској олимпијади у Бакуу у Азербејџану био најуспешнија табла турнира уз импресиван учинак 8,5 из 10 партија.
Милан Зајић је сигурно најбољи омладинац који је са 17 година у овој години узео титулу велемастора.
Од омладинаца велики напредак је остварио Милош Милошевић који је узео титулу ФМ. Ништа лошији, али и две године млађи Стефан Тадић сигурно граби ка највишим титулама.

Код дама, издваја се пар такмичарки. Свакако са највише одиграних партија је Теодора Ињац која је својим играма показала да ћемо ускоро имати сјајну такмичарку и стандардну репрезентативку.
Велики „come back“ је направила Љиља Дрљевић, која је заслужено постала првак Србије у шаху.
Велике шаховске амплитуде од сјаја до очаја и назад правила је Радмила Ковачевић, која ако своју игру стабилизује може много.
Други велики „come back“ направила је скоро заборављена кадеткиња Катарина Остојић која је показала да није заборавила да игра, већ напротив...

Избор за најбољег такмичара ШСС није реализовао?!

У сенци појединачних успеха, ипак су успеси руководства ШСС.
Чувена је народна мудрост да СЛОГА КУЋУ ГРАДИ. На жалост, али ипак очекивано, они не престају да нас изненађују. То вам је као када дете зна да ће добити поклон, само још не зна који поклон.
Они су креатори и модератори нашег посрнућа, наших несугласица и недовољних или никаквих успеха.
Поновићу по ко зна који пут. Добри резултати наше деце на великој светској сцени нису заслуга ШСС већ пре свега родитеља. Ретки су клубови који улажу у своју децу.
Највећи новогодишњи поклони у шареним великим шушкавим кесама које су празне, наши фотељаши, челници, мудраци... направили су тако што их затварају уз неодиграна, по многима два најзначајнија такмичења.
То су Омладинско првенство Србије до 20 година и Куп Светозара Глигорић.
Да појасним... Прво такмичење треба да окупи највећи потенцијал који Србија има и на који треба да се ослони у будућности.
У Свету 20-огодишњаци освајају светских врх, а код нас....
Куп Светозара Глигорића носи име по највећем шахисти који је играо на просторима бивше Југославије, дуго година и један од најјачих играча на свету. Глига свакако не заслужује да „лешинари“ скрнаве његов лик и дело.
Овакво (не)чињење нас је довело до скорог гашења савеза. Оно што смо учили из историје Србије нас брине и да ће да нам се ускоро деси крах.

Ко може то да спречи ? Одговор је држава. А да ли је држава спремна да се упусти у решавање шаховских проблема ? Шахисти су је убедили да они то најбоље знају и да могу без помоћи државе.
Игру „ Уграби фотељу“ која се игра задњих година је све популарнија, а о шаху се све мање води рачуна.
Имали смо и министарку спорта из наших редова, која очигледно није знала или није могла да се избори за шах. Имамо и премијера државе госп. Вучића о коме се прича као некадашњем пионирском прваку Београда.
Па шта је онда проблем, зашто се не поставе привремене мере, доведу неутрални људи или људи који су потиснути, а стручни, креативни и способни да врате шах у светски врх ( нећу о именима ).
Као да се једва чека пропадање спорта који је некада био наш понос.

ШК Бановци Дунав су имали једну богату  и скоро па савршену годину. Годину у којој све жеље и замисли нису успеле.
Ипак , поносни смо на државне медаље коју су деца и ове године донела у клуб. Пре свега мислим на Александра Савића и Милоша и Марију Станковић. Поносни смо на све јачи Видовдански турнир, чије су се партије преносиле уживо. Играла су и два велемајстора, Абрамовић и Горан М Тодоровић, играло је више интера и фиде мајстора.
Поносни смо и на школу шаха која је међу јачим школама у Србији.
Следеће године се прославља 20 година клуба. Још смо омладинци, показујемо добре резултате, пар пута смо играли и финале Купа Светозар Глигорић. Очекујемо да кад постанемо сениори, будемо још бољи.

За крај године смо оставили Новогодишњи турнир који је одигран 30.12. у 19 часова. Било је 26 играча, од тога 2 велемајстора, 3 интермајстора и 3 фиде.
Победник је ИМ Иван Средојевић са 13,5 колико је имао и другопласирани ВМ Борко Лајтхајм. Трећи је био ФМ Петаков, четрврти ИМ Горан Тодоровић и пети ВМ Бошко Абрамовић.
На турниру је одлично играо и кадет Милош М Станковић који је прописно намучио много боље рангиране такмичаре. На крају је узео 8 поена.
Играно је 15 кола без и једног спора, што доказује о саставу турнира.

Свим шахистима у следећој години желимо добро здравље, стрпљења и мудрости како би превазишли проблеме  у којима живимо и проналазак циљева којима тежимо.